Imala sam potrebu da otvorim novu temu. Mnogo je prošlo od mog poslednjeg pisanja a od tad sam se promenila.
So... dear diary,
Moja nova omiljena pesmica (corpse bride)
If I touch a burning candle I can feel no pain
If you cut me with a knife it's still the same
And I know her heart is beating
And I know that I am dead
Yet the pain here that I feel
Try and tell me it's not real
For it seems that I still have a tear to shed
Dakle, mnogo je prošlo od mog poslednjeg pisanja. Tad sam bila mala, slatka, plava devojčica opsednuta Rihannom i TVDom, dete koje živi u svom zamišljenom šarenom svetu sa svojim šarenolikim prijateljima. Bilo je lepo. Ne bih menjala taj deo mog detinjstva ni za šta na svetu, jer onda ne bih postala ovo što sam sad.
A sad.. pa recimo da sam zadovoljna svojim životom. Da li sam odrasla? Ne. Da li sam postala najveća kurva u kraju? Ne. Samo sam lepo razmislila o svemu, uvidela svoje greške i promenila mišljenja o određenim stvarima i ljudima.
Ponekad je dovoljan samo jedan mali trenutak nepažnje da svi vaši snovi potonu. Ne znam zašto ovo pišem, valjda je to jedan od onih naleta inspiracije koji me u poslednje vreme stalno drmaju. Ne bih da budem patetiča, samo realna. U jednom trenutku držiš sve pod kontrolom, u sledećem opšti haos. Valjda je to ono što me je promenilo. Šta raditi kad se svađaju tvoje dve najbolje drugarice? Zlatno pravilo glasi: NEMOJ DA SE MEŠAŠ!
E tako, lepo, ostani po strani. Mada je shit i kad se ne umešaš. (Ja se nisam mešala). U svakom slučaju, shit je jer ne možeš da funkcionišeš normalno. Prvo počinju ogovaranja, pa uvrede, pa pretnje. Onda te teraju da biraš između njih što je po meni odvratno i sebično (nekada bih to smatrala zezanjem ali ne i sada)...
...a onda dođe letnji raspust.
I onda prođe najsavršeniji letnji raspust. (detalji drugi put)
I onda se vratiš na minsko polje i samo čekaš da staneš na minu i da te raznese.
A onda shvatiš da NE MOŽEŠ!!! da imaš dve najbolje drugarice. Najbolja je samo jedna. Ona zna sve o tebi, svaku tvoju tajnu, svaki tvoj pokret, svaku tvoju misao; ona ne mora da te pita da bi znala šta da ti kupi za užinu, zbog čega si tužna ili srećna, zašto želiš baš tu narukvicu... ona beleži svaki tvoj poljubac, pravi ti kombinacije, budi te u pola noći da ti kaže da joj je dosadno, zove te svaki dan...sa tobom je i kad plačeš i kad se smeješ, sa njom deliš najlepše momente iz života.
Dakle, možeš da imaš gomilu mnooooogo dobrih ali samo JEDNOG najboljeg drugara.
Mrzi me da pišem dalje o tome, ne želim da pišem dalje o tome jer se samo nerviram. Jer je zbog jebene banalne svađe moj šareni svet pretrpeo veliku štetu koja još nije popravljena. (biće tek kad se ove dve kučke pomire)
Ali iskreno ne znam da li želim da se pomire. Možda opet sve bude kao pre a ja to ne želim. Možda je sebično sa moje strane što tako mislim, ali ne mogu tek tako da se zaborave sve reči, pretnje, uvrede i ostale gluposti. Pogotovu kad dođu od "najboljeg" prijatelja. I zato se i dan dans molim da sve bude ok, ali ništa kao pre.
Zašto jednostavno ne mogu da budem jupiterijanac? Oni su skroz kao ja. Jupiterijanci vode savršen život. Oni žive na prelepom, dalekom Jupiteru, piju jupiterov sokić svaki dan, jedu jupitarijansku hranu i cede jupitarijanse limune. Kupaju se u jupitarijanskim bazenima a fudbal igraju na jupiterijanskom igralištku. Pričaju meni dobro poznati francusko-jupiterijanski jezik. Njihov svet je šarenolik, prepun plave i zelene, žute i crvene. Oni su uvek veseli i nasmejani, optimistični i pomalo uplašeni kad je škola u pitanju. Oni su u društvu skroz opušteni i vole da prave gluposti.
PS. Oni slušaju jupiterijansku Rihannu i pale se na jupiterijanskog Iana Somerhaldera (dakle ako mislite da ih više ne volim, varate se)
PS: Unapred vas obaveštavam da u tekstu koji sledi ima velikih sranja i gluposti, te ukoliko vas uvod u moj new life ne zanima, slobodno preskočite sve :D
(to se odnosi na 2-3 ljudi koji će "možda" pročitati, mene bi iskreno mrzelo da čitam sve što je duže od 5 redova)
Slede priče o letnjem raspustu, prvoj ljubavi, prvim danima škole i Marija&Tamara specijal - priče i pesme.
:)
Baj baj
So... dear diary,
Moja nova omiljena pesmica (corpse bride)
If I touch a burning candle I can feel no pain
If you cut me with a knife it's still the same
And I know her heart is beating
And I know that I am dead
Yet the pain here that I feel
Try and tell me it's not real
For it seems that I still have a tear to shed
Dakle, mnogo je prošlo od mog poslednjeg pisanja. Tad sam bila mala, slatka, plava devojčica opsednuta Rihannom i TVDom, dete koje živi u svom zamišljenom šarenom svetu sa svojim šarenolikim prijateljima. Bilo je lepo. Ne bih menjala taj deo mog detinjstva ni za šta na svetu, jer onda ne bih postala ovo što sam sad.
A sad.. pa recimo da sam zadovoljna svojim životom. Da li sam odrasla? Ne. Da li sam postala najveća kurva u kraju? Ne. Samo sam lepo razmislila o svemu, uvidela svoje greške i promenila mišljenja o određenim stvarima i ljudima.
Ponekad je dovoljan samo jedan mali trenutak nepažnje da svi vaši snovi potonu. Ne znam zašto ovo pišem, valjda je to jedan od onih naleta inspiracije koji me u poslednje vreme stalno drmaju. Ne bih da budem patetiča, samo realna. U jednom trenutku držiš sve pod kontrolom, u sledećem opšti haos. Valjda je to ono što me je promenilo. Šta raditi kad se svađaju tvoje dve najbolje drugarice? Zlatno pravilo glasi: NEMOJ DA SE MEŠAŠ!
E tako, lepo, ostani po strani. Mada je shit i kad se ne umešaš. (Ja se nisam mešala). U svakom slučaju, shit je jer ne možeš da funkcionišeš normalno. Prvo počinju ogovaranja, pa uvrede, pa pretnje. Onda te teraju da biraš između njih što je po meni odvratno i sebično (nekada bih to smatrala zezanjem ali ne i sada)...
...a onda dođe letnji raspust.
I onda prođe najsavršeniji letnji raspust. (detalji drugi put)
I onda se vratiš na minsko polje i samo čekaš da staneš na minu i da te raznese.
A onda shvatiš da NE MOŽEŠ!!! da imaš dve najbolje drugarice. Najbolja je samo jedna. Ona zna sve o tebi, svaku tvoju tajnu, svaki tvoj pokret, svaku tvoju misao; ona ne mora da te pita da bi znala šta da ti kupi za užinu, zbog čega si tužna ili srećna, zašto želiš baš tu narukvicu... ona beleži svaki tvoj poljubac, pravi ti kombinacije, budi te u pola noći da ti kaže da joj je dosadno, zove te svaki dan...sa tobom je i kad plačeš i kad se smeješ, sa njom deliš najlepše momente iz života.
Dakle, možeš da imaš gomilu mnooooogo dobrih ali samo JEDNOG najboljeg drugara.
Mrzi me da pišem dalje o tome, ne želim da pišem dalje o tome jer se samo nerviram. Jer je zbog jebene banalne svađe moj šareni svet pretrpeo veliku štetu koja još nije popravljena. (biće tek kad se ove dve kučke pomire)
Ali iskreno ne znam da li želim da se pomire. Možda opet sve bude kao pre a ja to ne želim. Možda je sebično sa moje strane što tako mislim, ali ne mogu tek tako da se zaborave sve reči, pretnje, uvrede i ostale gluposti. Pogotovu kad dođu od "najboljeg" prijatelja. I zato se i dan dans molim da sve bude ok, ali ništa kao pre.
Zašto jednostavno ne mogu da budem jupiterijanac? Oni su skroz kao ja. Jupiterijanci vode savršen život. Oni žive na prelepom, dalekom Jupiteru, piju jupiterov sokić svaki dan, jedu jupitarijansku hranu i cede jupitarijanse limune. Kupaju se u jupitarijanskim bazenima a fudbal igraju na jupiterijanskom igralištku. Pričaju meni dobro poznati francusko-jupiterijanski jezik. Njihov svet je šarenolik, prepun plave i zelene, žute i crvene. Oni su uvek veseli i nasmejani, optimistični i pomalo uplašeni kad je škola u pitanju. Oni su u društvu skroz opušteni i vole da prave gluposti.
PS. Oni slušaju jupiterijansku Rihannu i pale se na jupiterijanskog Iana Somerhaldera (dakle ako mislite da ih više ne volim, varate se)
PS: Unapred vas obaveštavam da u tekstu koji sledi ima velikih sranja i gluposti, te ukoliko vas uvod u moj new life ne zanima, slobodno preskočite sve :D
(to se odnosi na 2-3 ljudi koji će "možda" pročitati, mene bi iskreno mrzelo da čitam sve što je duže od 5 redova)
Slede priče o letnjem raspustu, prvoj ljubavi, prvim danima škole i Marija&Tamara specijal - priče i pesme.
:)
Baj baj